Search
  • arsverbalissajt

“Ako kaniš pobediti, ne smeš izgubiti.” i ostali saveti iz Alana Forda: Promenauverenja kroz koučing

Pre neki dan, u jednom od malobrojnih poštovanja vrednih časopisa na našim

prostorima, naletim na jedan članak koji savršeno opisuje određene stresne situacije na

poslu, i posledično, nudi savršena rešenja za svaku od tih situacija. Dok čitam, prolazi

mi kroz glavu kako autor teksta koristi termine poput izazov, situacija, tema, a ne

problem, prepreka, grdna muka i tako to. Ne iznenađujem se, samo konstatujem.

Takođe konstatujem i da su saveti sasvim na mestu i da, ako ih čitalac usvoji, članak

rešava sve probleme. Pardon, teme.

I najednom, usred bavljenja temama i terminima, setim se Alana Forda i fenomenalnih

saveta koji su nam svima vrlo dobro poznati i... uvek zabavni i smešni.

Pa, dobro, smešan je Alan, al' što ga se, zaboga, setih baš sad, kad mi pred očima lete

sjajni imperativi tipa: „delegirajte, zatražite pomoć, inicirajte dijalog, odredite

prioritete...“? I što baš u ovom trenutku, kad sam usred članka?!

I onda mi klikne: Alan Ford mi ukazuje da su saveti ponuđeni u članku, u većini

slučajeva, jednako delotvorni kao i “Ne predaj se nikad, osim kad moraš.”, “Bolje

ispasti budala, nego ispasti iz voza.” ili “Bolje taktički uzmak nego krvavi poraz.”, pa

nije ni čudo što sam povezala humor iz stripa sa člankom na temu pobeđivanja stresa.

A što mi se sve to tako povezalo, objasniću vam u nastavku...

Ljudi koji sebe iz bilo kog razloga opterećuju poslom, čine to ne zato što ne znaju da

može drugačije, već zato što procenjuju da oni tako treba ili moraju da rade. Tim

ljudima savet: „Idi i uradi tako!“ makar u početku, vrlo malo znači, a samim tim ga se

slabo i pridržavaju. Da nije tako, časopisi bi nam rešili sve životne probleme, od ličnih

do planetarnih, zar ne?! Ovakvim osobama je potrebno da, na prvom mestu, razumeju

svoje ponašanje: šta ga pokreće, koji je okidač i odakle dolazi poruka. Drugim rečima,

potrebno im je da dođu do uverenja koje stoji iza dosadašnjeg ponašanja, pa tek onda

da, radeći na promeni uverenja, pronalaze svoje načine kako da promene i ponašanje.

Među tim promenama u ponašanju će, sasvim je moguće, biti i već pomenuti saveti,

znate oni iz časopisa, ali to ne mora nužno biti ishod. Jer pazite, ako iza, na primer,

prokrastinacije, stoji dogovor sa samim sobom: „Ne predajem projekat dok ne bude

savršen.“, a iza tog dogovora uverenje: „Samo je savršeno zapravo dovoljno dobro.“,

onda nam je sasvim jasno da imamo posla sa perfekcionistom, koji na prvom mestu

treba da promeni svoje uverenje. A onda, kada promeni svoje uverenje o savršenstvu,

možda uopšte i neće morati da se bavi boljom organizacijom svog vremena.

Takođe, ako iza nedelegiranja stoji uverenje: „Samo kada uradim sve sama, znam da je

posao dobro obavljen.“ mrka kapa da će poletni imperativ: „Delegirajte!“ imati smisla.

Možete ga probati, ako već i niste, ali onda ćete naići na taj, citiram jednu klijentkinju:

„osećaj nemira, nesigurnosti i nelagode“, pa će vam biti lakše da opet sve preuzmete

na sebe, nego da zadatke prepuštate drugima, dok se vi u međuvremenu znojite i

brinete oko ishoda. Da tome pridodamo i veliku verovatnoću da nećete moći da se

skoncentrišete na svoj deo zadatka, pa ćete se i oko toga nervirati. I tako, dok rekosmo

„stres“, eto vas u potrazi za nekim novim člankom, ovoga puta nekim koji vam pomaže

u rešavanju anksioznosti.


Zato je važno da, na prvom mestu, razumete sebe. Da se upoznate sa onim delom koji

vam govori da treba da „nagazite“ dok ne padnete na nos. Zatim, kad ga upoznate,

važno vam je da vidite zašto vam je bitan taj unutrašnji govor – šta vam donosi. Tek

onda, kada ga uvažite, moći ćete da ga promenite na način koji će biti zadovoljavajući i

koji će voditi ka, za vas opravdanoj i održivoj, promeni ponašanja.

Ako to ne učinite i ako preskočite bitne korake, samo ćete sebi poslati poruku „ja

probah i ne ide - ili je do mene ili do saveta“, a onda će svi ti izazovi, teme i situacije iz

časopisa, postati problemi i prepreke. A, ako je to ishod, onda vam je, verujte mi, bolje

da čitate Alana Forda, nego članke tipa: pomozite sebi i rešite se stresa. Uz strip ćete

se makar nasmejati.

P.S. Ovaj blog nije namenjen koučevima – oni dobro znaju da „o-ruk“ rešenja ne

postoje, ili makar nisu dugoročna. Nije namenjen ni autorima već pomenutih članaka –

oni su svesni da rešenja postoje tu negde, u vazduhu i u životu, njihovo je da ih

prenesu na papir, pa kome prođe – prođe.

Namenjen je svima vama koji želite da pomognete sebi, a vidite da to ne ide ni brzo ni

lako kao rešavanje ukrštenice ili testa „Koji si tip turiste“.


10 views0 comments

Recent Posts

See All